Osnivanje DOO — koraci, dokumentacija i troškovi

Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) je najčešći oblik firme u Srbiji. Za razliku od preduzetnika, DOO je posebno pravno lice: osnivači po pravilu ne odgovaraju ličnom imovinom za obaveze društva, a novac firme nije novac vlasnika — do njega se dolazi kroz zaradu, dobit ili druge zakonite isplate.

DOO je dobar izbor kada očekujete veći promet, kada posao pokrećete sa partnerima, kada vam je važna ograničena odgovornost ili kada planirate da zapošljavate. Ako još birate između preduzetnika i DOO, pogledajte i opšti vodič za osnivanje firme.

Korak 1: Osnivači, poslovno ime i sedište

DOO može da osnuje jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, domaćih ili stranih. Poslovno ime mora da sadrži elemente propisane zakonom, među kojima je i oznaka pravne forme („društvo sa ograničenom odgovornošću" ili „d.o.o."), i ne sme da bude isto ili zbunjujuće slično imenu već registrovanog društva. Da li je ime slobodno proverite pretragom registra na sajtu APR-a; APR nudi i rezervaciju poslovnog imena.

Za sedište se navodi tačna adresa. U registar se upisuje i adresa elektronske pošte za prijem pošte, pa odaberite onu koju zaista redovno pratite.

Korak 2: Delatnost i osnovni kapital

Registruje se šifra pretežne delatnosti, a društvo po pravilu može da obavlja i druge delatnosti koje zakonom nisu zabranjene. Ako je za delatnost potrebna posebna dozvola ili saglasnost, ona se pribavlja u skladu sa propisom koji tu delatnost uređuje.

Osnovni kapital čine ulozi osnivača — u novcu, stvarima ili pravima. Najniži iznos osnovnog kapitala propisan je zakonom — važeća pravila proverite na sajtu APR-a ili nas pitajte. Pri određivanju iznosa imajte u vidu da se kapitalom pokrivaju početni troškovi, a ozbiljniji kapital uliva i više poverenja partnerima i bankama. Način i rok unošenja uloga određuju se osnivačkim aktom, u granicama zakona.

Korak 3: Osnivački akt

Osnivački akt je odluka o osnivanju (kada je osnivač jedno lice) ili ugovor o osnivanju (kada ih je više). U njemu se navode podaci o osnivačima, poslovno ime i sedište, delatnost, iznos i rok unošenja uloga, udeli osnivača, organi društva i imenovanje direktora.

Kod registracije u papirnoj formi potpisi osnivača na osnivačkom aktu se overavaju, najčešće kod javnog beležnika. Kod elektronske registracije akt se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom, pa overa nije potrebna.

Kada ima više osnivača, ugovor o osnivanju je pravo mesto da se unapred dogovorite o stvarima koje kasnije prave najviše problema: načinu odlučivanja, prenosu udela, ulasku novog člana i izlasku iz društva.

Korak 4: Direktor

Svako društvo mora da ima zakonskog zastupnika — direktora. Direktor može biti jedan od osnivača ili drugo lice. Može da zasnuje radni odnos u društvu ili da prava i obaveze uredi ugovorom bez zasnivanja radnog odnosa; ta dva modela imaju različite poreske posledice i troškove, pa ih vredi uporediti pre registracije.

Korak 5: Registracija u APR-u — na šalteru ili online

Prijava osnivanja podnosi se Agenciji za privredne registre, uz osnivački akt, dokaze o identitetu osnivača i dokaz o uplati naknade za registraciju. U registracionoj prijavi navode se i podaci o osnovnom kapitalu, delatnosti i zastupniku. Kompletan spisak imate u tekstu Dokumentacija za otvaranje firme.

Osnivanje DOO online. APR omogućava elektronsku registraciju osnivanja preko svog portala: dokumenta se pripremaju i potpisuju elektronski, kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, bez odlaska na šalter i bez overe potpisa. Da li elektronska registracija dolazi u obzir u vašem slučaju zavisi od toga ko su osnivači i kakve sertifikate imaju — uslove proverite na sajtu APR-a pre početka.

Registracijom društvo dobija matični broj i PIB. Ispravnu i potpunu prijavu APR rešava u kratkom zakonskom roku — u praksi za nekoliko radnih dana.

Korak 6: Posle registracije

1. 01Poslovni račun u banci. Banka traži sopstveni set dokumenata (na primer rešenje o registraciji, lične dokumente zastupnika i karton deponovanih potpisa) — proverite listu unapred.
2. 02Unošenje osnovnog kapitala. Ako novčani ulog nije unet pre registracije, uplaćuje se na račun društva u roku iz osnivačkog akta, a uplata se registruje u APR-u.
3. 03Pristup portalu ePorezi i ovlašćenje za knjigovođu, preko koga se predaju poreske prijave.
4. 04Prijava zaposlenih na CROSO, uključujući direktora ako je u radnom odnosu — pre stupanja na rad.
5. 05Fiskalizacija i e-fakture. Fiskalni uređaj ako prodajete građanima; Sistem elektronskih faktura u skladu sa obavezama koje se odnose na vaše poslovanje.
6. 06Pečat — nije obavezan, ali ga neki partneri i dalje traže.
7. 07Knjigovodstvo od prvog dana. DOO vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, predaje godišnje finansijske izveštaje APR-u i poresku prijavu za porez na dobit, a tokom godine i prijave za zarade i PDV kada za to postoji obaveza.

Koliko košta osnivanje DOO?

Jednokratni troškovi su naknada APR-u za registraciju društva, overa potpisa na osnivačkom aktu (ako se ne registrujete elektronski), osnovni kapital koji unosite i otvaranje računa u banci. Posle toga dolaze mesečni troškovi: knjigovodstvo, zarade i doprinosi, bankarske naknade. Sve stavke smo popisali u tekstu Koliko košta otvaranje firme.

Česta pitanja o osnivanju DOO

Da li direktor mora da bude zaposlen u firmi?

Ne mora. Direktor može da bude u radnom odnosu ili angažovan ugovorom bez zasnivanja radnog odnosa. Izbor utiče na troškove i obaveze firme, pa ga donesite uz knjigovođu.

Da li DOO mora odmah da uđe u sistem PDV-a?

Ne automatski. Obaveza nastaje kada promet pređe zakonom propisan prag, a u sistem PDV-a može se ući i dobrovoljno, ako je to za vaš posao povoljnije.

Mogu li da osnujem DOO dok sam u radnom odnosu?

Možete — zakon to ne zabranjuje, ali proverite ugovor o radu (zabranu konkurencije) i posebna pravila ako radite u javnom sektoru. Više u tekstu Otvaranje firme uz posao.