Otvaranje paušalne firme — vodič korak po korak

Paušalno oporezivanje je najjednostavniji način da počnete da radite kao preduzetnik: ne vodite poslovne knjige, ne predajete godišnju poresku prijavu za prihode od samostalne delatnosti, a porez i doprinose plaćate u fiksnom mesečnom iznosu koji utvrđuje Poreska uprava. Zato je „otvaranje paušala" najčešći prvi korak za frilensere, konsultante, zanatlije i manje uslužne delatnosti.

U nastavku je ceo postupak, redom kojim ga prolazimo i sa našim klijentima — od provere da li vam paušal uopšte odgovara, do prvog izdatog računa.

Pre registracije: da li vam paušal odgovara?

Paušal nije dostupan svima i nije uvek najpovoljniji. Pre nego što popunite bilo kakav obrazac, proverite tri stvari:

1. 01Delatnost i uslovi. Zakon o porezu na dohodak građana propisuje uslove za paušalno oporezivanje (između ostalog, godišnji limit prihoda) i delatnosti koje se ne mogu paušalno oporezivati. Šifra pretežne delatnosti mora da bude ona kojom ćete se zaista baviti.
2. 02Očekivani prihod i troškovi. Paušalac ne može da odbija troškove. Ako imate velike troškove (zakup, roba, oprema, podizvođači) ili očekujete prihod blizu zakonskog limita, vođenje knjiga može biti povoljnije. Detaljno poređenje imate u tekstu Paušalno oporezivanje ili vođenje knjiga — šta odabrati?
3. 03Test samostalnosti. Ako biste radili za jednog nalogodavca (ili njemu povezana lica) na način koji liči na radni odnos — njegovo radno vreme, njegove prostorije i oprema, većina prihoda od njega — Poreska uprava može da utvrdi da niste samostalni. Tada se prihod oporezuje kao drugi prihod, što je znatno skuplje. Zakon propisuje kriterijume ovog testa i vredi ih proveriti unapred.

Ako ćete raditi sa inostranim klijentima, zapošljavati ljude ili očekujete brz rast prometa, razgovarajte sa knjigovođom pre registracije — u tim situacijama pravila imaju dodatne detalje.

Korak 1: Poslovno ime, sedište i šifra delatnosti

Poslovno ime preduzetnika mora da sadrži elemente propisane zakonom — između ostalog vaše ime i prezime i oznaku da je reč o preduzetniku — a uz njih možete dodati i naziv po svom izboru. Tačna pravila i dostupnost imena proverite na sajtu APR-a, ili pitajte nas za vaš slučaj.

Sedište je adresa sa koje obavljate delatnost; za mnoge uslužne delatnosti to može biti i stan. Šifru pretežne delatnosti birate iz Klasifikacije delatnosti — od nje zavisi da li paušal dolazi u obzir i koliki će biti, pa je ovo odluka koju ne treba donositi napamet.

Proverite i da li je vaša delatnost uslovljena posebnom dozvolom ili ispunjenošću propisanih uslova (na primer u zdravstvu ili prevozu). Ako jeste, to se rešava u skladu sa propisom koji tu delatnost uređuje.

Korak 2: Registracija u APR-u i zahtev za paušal

Preduzetnik se registruje u Agenciji za privredne registre (APR) podnošenjem jedinstvene registracione prijave osnivanja preduzetnika. Prijava se može predati na šalteru APR-a ili elektronski, preko portala APR-a, ako imate kvalifikovani elektronski sertifikat (na primer sertifikat na biometrijskoj ličnoj karti).

Paušalno oporezivanje se ne dobija automatski — za njega se podnosi zahtev. Kako se i gde zahtev podnosi uz registraciju, proverite u uputstvima APR-a i Poreske uprave, ili pitajte nas za vaš slučaj. Uz prijavu se plaća naknada za registraciju, po važećem cenovniku i instrukcijama APR-a.

Kroz isti postupak radnja dobija matični broj i PIB, a vrši se i prijava na obavezno socijalno osiguranje. Ispravnu prijavu APR rešava u kratkom zakonskom roku — u praksi za nekoliko radnih dana.

Korak 3: Rešenje o paušalnom porezu

Posle registracije Poreska uprava donosi rešenje kojim utvrđuje mesečni iznos poreza i doprinosa. Iznos zavisi od delatnosti, mesta obavljanja delatnosti i drugih elemenata propisanih zakonom — a ne od toga koliko ćete stvarno zaraditi. Informacije o načinu utvrđivanja paušala objavljuje Poreska uprava, a okvirnu računicu za vašu delatnost možemo da napravimo i mi — pitajte nas za vaš slučaj.

Rešenje se donosi za kalendarsku godinu, a porez i doprinosi plaćaju se mesečno, u rokovima navedenim u rešenju. Prijave i komunikacija sa Poreskom upravom idu preko portala ePorezi, pa je dobro da pristup portalu podesite odmah.

Korak 4: Račun u banci, fiskalizacija i fakture

• —Poslovni račun. Otvara se posle registracije; banka traži rešenje APR-a i vaš lični dokument. Uslove i troškove vođenja računa uporedite između banaka.
• —Fiskalizacija. Ako robu ili usluge prodajete građanima, po pravilu morate da evidentirate promet preko elektronskog fiskalnog uređaja; pojedine delatnosti su od te obaveze oslobođene. Ako radite isključivo sa firmama i naplaćujete preko računa, obaveza se najčešće ne odnosi na vas — ali to proverite za svoju delatnost.
• —Sistem elektronskih faktura (SEF). Da li morate da izdajete ili primate e-fakture zavisi od toga kome fakturišete (na primer javnom sektoru) i da li ste u sistemu PDV-a. Proverite to pre prvog računa.
• —KPO knjiga. Paušalac ne vodi poslovne knjige, ali vodi knjigu o ostvarenom prometu (KPO) u koju upisuje izdate račune. Može da je vodi sam ili da je prepusti knjigovođi.
• —Pečat nije obavezan — pravite ga samo ako vam treba.

Otvaranje paušala iz radnog odnosa

Paušalnu firmu možete otvoriti dok ste još zaposleni, ili je registrovati tako da počne sa radom posle prestanka radnog odnosa. Na šta treba obratiti pažnju:

• —Ugovor o radu. Proverite da li sadrži zabranu konkurencije — Zakon o radu dozvoljava da se ugovorom predvidi da zaposleni bez saglasnosti poslodavca ne može da radi za svoj račun poslove iz delatnosti poslodavca.
• —Doprinosi. Dok ste osigurani po osnovu radnog odnosa, obaveze po osnovu firme obračunavaju se drugačije nego kada vam je firma jedini osnov osiguranja. Kada radni odnos prestane, menja se i obračun — javite knjigovođi datum prestanka čim ga znate.
• —Bivši poslodavac kao klijent. Prelazak „sa plate na fakturu" kod istog poslodavca tipičan je slučaj koji se proverava testom samostalnosti. Ako je to vaš plan, proverite ga pre registracije, a ne posle.

Više o kombinovanju posla i sopstvene firme pročitajte u tekstu Otvaranje firme uz posao.

Koliko košta otvaranje paušalne firme?

Jednokratni troškovi su mali: naknada APR-u za registraciju preduzetnika, eventualno pečat i fiskalni uređaj ako vam je potreban. Najveći trošak su mesečne obaveze — porez i doprinosi iz rešenja, vođenje računa u banci i knjigovođa, ako ga angažujete. Sve stavke sa objašnjenjem imate u tekstu Koliko košta otvaranje firme, a spisak papira u tekstu Dokumentacija za otvaranje firme.

Šta posle registracije: redovne obaveze paušalca

• —plaćanje poreza i doprinosa svakog meseca, u roku iz rešenja;
• —upis svakog izdatog računa u KPO knjigu;
• —praćenje ukupnog prihoda u kalendarskoj godini, zbog zakonskog limita za paušal i praga za ulazak u sistem PDV-a;
• —čuvanje izdatih računa i prateće dokumentacije u propisanim rokovima;
• —prijava promena APR-u — adrese, delatnosti, privremenog prekida rada ili zatvaranja radnje.

Ako vam prihod raste ili se menja način rada, isplati se da jednom godišnje proverite da li je paušal i dalje najpovoljnija opcija.

Najčešće greške kod otvaranja paušala

• —pogrešno izabrana šifra delatnosti, zbog koje je paušal veći nego što bi morao biti — ili uopšte nije dostupan;
• —rad za jednog nalogodavca bez provere testa samostalnosti;
• —datum početka rada koji nije usklađen sa prestankom radnog odnosa;
• —propuštena obaveza fiskalizacije ili e-fakturisanja;
• —neažurna KPO knjiga i neplaćene mesečne obaveze, na koje teče kamata.